ROMA VS NAPOLI… Od ljubavi do mržnje

Roma i Napoli su decenijama bili veliki prijatelji. I klubovi i navijači. Bili su u ljubavi.

Postojala je teza da su oba kluba najveći predstavnici južnog i središnjeg dela zemlje i večiti prkos bogatijim severnjacima. Kako se tada govorilo, na jugu zemlje sunce uvek viša sija nego na hladnom severu, stoga je i ovaj derbi nazivan ”Derbijem sunca”.

Tokom 70ih i 80ih godina navijači oba kluba su razmenjivali rekvizite, ideje i pesme a neretko su zastave stajale jedne do drugih. Znamo da Napolijeve tribine imaju svoje CUCB i FEDAYN, nastale po uzoru na Rominu tribinu.

Prve tenzije kreću dolaskom Maradone u Napulj i popularizacijom starih siromaha.

Ljubav počinje da bledi. Krajem oktobra 1987. godine odigran je ključni susret na kome se ljubav potpuno ugasila.

Tada su viđeni incidenti između igrača, navijača, a jedan navijač Napolija hodajući ulicama Rima nakon utakmice čuo je skandiranje:

”Hajde Vezuv, hajde Vezuv, okupaj ih vatrom već”

Umesto dotadašnjeg skandiranja ”Roma, Roma” sa Napolijeve tribine počelo je da se čuje – ”Roma merda” i vatra je upaljena.

Ovo je danas jedno od najvećih rivalstava u zemlji, uz zabrane gostovanja, smrtni ishod i sportske tenzije.

Ostao je naziv ”Derbi sunca” ali ima i onih koji odbijaju da ga nazivaju tako.

Kako god, ima topline. Bez sunca ili sa njim. Romano oooooo, bastardo ooooo.

Bergamo

Ako bih mogao da biram koji me grad posebno asocira na fudbal i sve njegove pritoke, onda je to Bergamo.

Kaže drugarica, leteli smo iz Bergama. Poštujem nastavak avanturističke priče, ali prva asocijacija je ipak fudbal. Zid, klub, doza uglađenog siromaštva, odlični navijači. U Italiji sam uvek navijao za Hellas Veronu, ali je pojam Atalante magičan.

I lepša strana društvenih mreža je svakodnevni uvid u krvotok jednog kluba. Na mom dnevnom meniju je uvek servirana Atalanta. Nije jedina, ali je sigurna.

Gledam i čekam da prikupim dukate i ponovo hodim, malim ali simpatičnim. Bergamom.