Fudbal & Tamara
#Derbiji & brojke
Pogledajmo kako izgleda odnos brojki na Instagramu među pojedinim gradskim fudbalskim rivalima. (Decembar 2023. godine)
ROMA VS NAPOLI… Od ljubavi do mržnje
Roma i Napoli su decenijama bili veliki prijatelji. I klubovi i navijači. Bili su u ljubavi.
Postojala je teza da su oba kluba najveći predstavnici južnog i središnjeg dela zemlje i večiti prkos bogatijim severnjacima. Kako se tada govorilo, na jugu zemlje sunce uvek viša sija nego na hladnom severu, stoga je i ovaj derbi nazivan ”Derbijem sunca”.
Tokom 70ih i 80ih godina navijači oba kluba su razmenjivali rekvizite, ideje i pesme a neretko su zastave stajale jedne do drugih. Znamo da Napolijeve tribine imaju svoje CUCB i FEDAYN, nastale po uzoru na Rominu tribinu.
Prve tenzije kreću dolaskom Maradone u Napulj i popularizacijom starih siromaha.
Ljubav počinje da bledi. Krajem oktobra 1987. godine odigran je ključni susret na kome se ljubav potpuno ugasila.
Tada su viđeni incidenti između igrača, navijača, a jedan navijač Napolija hodajući ulicama Rima nakon utakmice čuo je skandiranje:
”Hajde Vezuv, hajde Vezuv, okupaj ih vatrom već”
Umesto dotadašnjeg skandiranja ”Roma, Roma” sa Napolijeve tribine počelo je da se čuje – ”Roma merda” i vatra je upaljena.
Ovo je danas jedno od najvećih rivalstava u zemlji, uz zabrane gostovanja, smrtni ishod i sportske tenzije.
Ostao je naziv ”Derbi sunca” ali ima i onih koji odbijaju da ga nazivaju tako.
Kako god, ima topline. Bez sunca ili sa njim. Romano oooooo, bastardo ooooo.
In Italia Hellas!
Kada se spoje grčko ludilo i italijanski perfekcionizam onda nastane mešavina koja ostavlja traga. A na tribinama hor u italijanskim odelima, po modelu britanskog buntovnika.
Hellas Verona, kako to neobično zvuči. Ne znam kako mi je baš ovaj klub privukao pažnju ali znam da je prelepo bilo kročiti na Bentegodi nakon decenija imaginacije.
Da sam rođen u Veroni, ne bih bio Romeo.
Veoma slično.
Veoma sam srećan što sam se zaljubio u fudbal, ali pre toga što sam upoznao ljude koji su čuvali kulturu i živeli svoj korak.
U drugoj polovini teških devedesetih godina, postao sam svestan fudbalskih stadiona. Na tim objektima sretao sam ljude koji su sa žarom pričali o fudbalu i udisali igru. Teško siromaštvo i loša poseta, ali mnogo improvizacije i dobrih momenata.
Naučio sam da ljubitelji fudbala znaju da isprate rezultate najvećih klubova grada. Kasnije, odista kasnije krenuo sam da kupujem sezonske za oba kluba.
Verujući u fudbalsko poštovanje i uživajući u evropskim mečevima.
Slični su to klubovi, premda tvrde suprotno. Kroz plave naočare to je vazda tako.
Azijski hendikep!
Ne mislim da postoje sigurne stvari, čak šta više uživam u svim nesigurnostima sveta.
Ipak, siguran sam da život ne bi bio prelep da nema azijske linije golova. Postoji velika razlika između kockanja i klađenja i baš mislim da je linija golova ta koja sve razdvaja.
Gooooooooool!
Bergamo
Ako bih mogao da biram koji me grad posebno asocira na fudbal i sve njegove pritoke, onda je to Bergamo.
Kaže drugarica, leteli smo iz Bergama. Poštujem nastavak avanturističke priče, ali prva asocijacija je ipak fudbal. Zid, klub, doza uglađenog siromaštva, odlični navijači. U Italiji sam uvek navijao za Hellas Veronu, ali je pojam Atalante magičan.
I lepša strana društvenih mreža je svakodnevni uvid u krvotok jednog kluba. Na mom dnevnom meniju je uvek servirana Atalanta. Nije jedina, ali je sigurna.
Gledam i čekam da prikupim dukate i ponovo hodim, malim ali simpatičnim. Bergamom.
E, majmune!
Sećam se jednog sjajnog dokumentarca o navijačima Napolija, gde jedan protagonista kadra kaže kako gledajući teren on vidi samo dresove. Ne vidi imena, a brojeve nazire.
Kako godine prolaze, jedan takav iskaz postaje jasniji svakom izkrenom ljubitelju fudbala. ”Kao što je šef rekao, mi smo profesionalci”. Tačno, ali profesionalizam ne dovlači publiku po kiši, već su to tradicija, duh i stari dobri kontinuitet.
Ne mislim da je igrač biti lako, ali se nelimitirano vodim napuljskom filozofijom.
E, majmune! ⚽
O priči.
Beogradski korak budi posebne stvari. To je kao kada učite istrošeno štivo, a milion boljih ideja vam dolazi u misao. Samo što je ovaj korak još širi.
Pre nekoliko godina sam mastilom zapisivao lutalačke reči. Naravno, sa začinom sportske tematike. Odlučih da objavljujem priče o nekim lutanjima.
Objavljivaću, a možda i neću.
To je sloboda.