86 leta stara babuškica, ljubiteljka Verone, ponovo na putu za Leće.
In Italia Hellas.
In Italia Hellas!
Category: PRIČE
Svaki dan je borba!
Nova Liga šampiona i brojke – septembar 2024.
In Italia Hellas!
Kada se spoje grčko ludilo i italijanski perfekcionizam onda nastane mešavina koja ostavlja traga. A na tribinama hor u italijanskim odelima, po modelu britanskog buntovnika.
Hellas Verona, kako to neobično zvuči. Ne znam kako mi je baš ovaj klub privukao pažnju ali znam da je prelepo bilo kročiti na Bentegodi nakon decenija imaginacije.
Da sam rođen u Veroni, ne bih bio Romeo.
Veoma slično.
Veoma sam srećan što sam se zaljubio u fudbal, ali pre toga što sam upoznao ljude koji su čuvali kulturu i živeli svoj korak.
U drugoj polovini teških devedesetih godina, postao sam svestan fudbalskih stadiona. Na tim objektima sretao sam ljude koji su sa žarom pričali o fudbalu i udisali igru. Teško siromaštvo i loša poseta, ali mnogo improvizacije i dobrih momenata.
Naučio sam da ljubitelji fudbala znaju da isprate rezultate najvećih klubova grada. Kasnije, odista kasnije krenuo sam da kupujem sezonske za oba kluba.
Verujući u fudbalsko poštovanje i uživajući u evropskim mečevima.
Slični su to klubovi, premda tvrde suprotno. Kroz plave naočare to je vazda tako.
Azijski hendikep!
Ne mislim da postoje sigurne stvari, čak šta više uživam u svim nesigurnostima sveta.
Ipak, siguran sam da život ne bi bio prelep da nema azijske linije golova. Postoji velika razlika između kockanja i klađenja i baš mislim da je linija golova ta koja sve razdvaja.
Gooooooooool!
Bergamo
Ako bih mogao da biram koji me grad posebno asocira na fudbal i sve njegove pritoke, onda je to Bergamo.
Kaže drugarica, leteli smo iz Bergama. Poštujem nastavak avanturističke priče, ali prva asocijacija je ipak fudbal. Zid, klub, doza uglađenog siromaštva, odlični navijači. U Italiji sam uvek navijao za Hellas Veronu, ali je pojam Atalante magičan.
I lepša strana društvenih mreža je svakodnevni uvid u krvotok jednog kluba. Na mom dnevnom meniju je uvek servirana Atalanta. Nije jedina, ali je sigurna.
Gledam i čekam da prikupim dukate i ponovo hodim, malim ali simpatičnim. Bergamom.
E, majmune!
Sećam se jednog sjajnog dokumentarca o navijačima Napolija, gde jedan protagonista kadra kaže kako gledajući teren on vidi samo dresove. Ne vidi imena, a brojeve nazire.
Kako godine prolaze, jedan takav iskaz postaje jasniji svakom izkrenom ljubitelju fudbala. ”Kao što je šef rekao, mi smo profesionalci”. Tačno, ali profesionalizam ne dovlači publiku po kiši, već su to tradicija, duh i stari dobri kontinuitet.
Ne mislim da je igrač biti lako, ali se nelimitirano vodim napuljskom filozofijom.
E, majmune! ⚽
O priči.
Beogradski korak budi posebne stvari. To je kao kada učite istrošeno štivo, a milion boljih ideja vam dolazi u misao. Samo što je ovaj korak još širi.
Pre nekoliko godina sam mastilom zapisivao lutalačke reči. Naravno, sa začinom sportske tematike. Odlučih da objavljujem priče o nekim lutanjima.
Objavljivaću, a možda i neću.
To je sloboda.